Ovo sam napisao davno, ali reko aj da postujem kao prvi clanak na blogu koji ce nadam se zazivet. :)

Bio sam slobodan da napisem recenziju Serjovog albuma, Elect the dead, koji je po meni nesto najbolje sto se desilo ove muzichke 2007.
Uzivajte il jok. :)

 Ovakav album mogao se predvideti s'obzirom od koga dolazi. Serj Tankian, frontmen metal sastava System of a down, doneo nam je jednu furioznu mesavinu raznih pravaca muzike koja se seli u mozak na neodredjeno vreme, svojim rok motorom juri po njemu, svojim elementima klasike odmara dok ga ponekada ostavlja da razmislja o svim itekako znacajnim idejama i mislima na kojima se ovaj album bazira. Jednostavno furiozno a tiho i mirno.

Okoreli fanovi SOAD-a ce ovo docekati k'o Isusov drugi silazak na zemlju (taj sam), dok ce neke razocarati sve ono sto prati ovaj album (neverovatan marketing i propaganda na svakom koraku, ili ti, prodao se peder). Licno, ne mislim da je sav taj marketing uzalud, ipak je ovo album koji MISLI a ne ostvarenje koje se PRODAJE.

Pesma kao shto je Lie lie lie, predstavlja ono najbolje sto je SOAD pravio, tekst koji bezi ka ozbiljnosti, muzika koja cas gura u tom pravcu, cas vuce ka humoru koji se provlaci kroz ceo album, a ne samo kroz ovu pesmu...
Sky is over i Saving us su himne generacije koja se i dalje bori, uprkos svemu. Praise the Lord and pass the Ammunition zvuchi kao naduvan LSD. Zanimljivo je to da je Serj album odradio u svom, kucnom studiju, i da je skoro sve instrumente sam svirao. Podrazumeva se da je on i producent i NARAVNO, neverovatni tekstopisac. Sve to pokazuje da je cova pravi umetnik, i da ga bar zbog toga mozemo ceniti.

 -'vako izgleda cover


Kroz pesmu se provlaci ludilo koje dolazi na videlo onda kad ga niko ne ocekuje, i verujte, zvuci odlicno. Tekstovi jednostavno beze od tihizma, nista ne prepustaju sreci, ponekad me samo plasi sto su tekstovi previse redirektni (Beethoven's Cunt) i pesimistichi. Odlichi naslovi pesama, barem po mom skromnom misljenju.. Naslov albuma nas ostavlja da razmisljamo o cemu se tu radi, Tankian je bio velikodusan sa time.

Serj ne bira sredstva da bi iskazao svoje misljenje i svoje stavove koji vrede svaki sekund vaseg vremena, on nije roker, on nije metalac, nije ni pop izvodjac, on je umetnik, i kao takav, bori se za ono u sta veruje. Ovoga puta, njegovo oruzje su pesme i neverovatno mocni tekstovi, koji nas svojom jacinom i u nekim trenutcima jednostavnoscu, navode da razmislimo o svetu oko nas i da sebi postavimo pitanje koje ce kad tad postati osnova ljudske egzistencije, STA DALJE?

Moje misljenje:
4/5
Jebiga, nekako mi je previse radikalan.